Najčešće zablude o uslugama usmerenim na porodicu
Pristupi usmereni na porodicu drugačiji su od tradicionalnih pristupa gde je fokus samo na detetu. Da bi usluge usmerene na porodicu bile efikasne, važno je da svi koji su uključeni razumeju šta znači usmerenost na porodicu.
Tokom vremena razvile su se različite ideje o uslugama usmerenim na porodicu. Nešto od toga je istina ali ima i neistina koje mogu da ograniče upotrebu i efikasnu primenu ovih usluga.
U tekstu koji sledi, izdvojene su tri neistine koje možete čuti u vezi sa uslugama usmerenim na porodicu.
Rana intervencija usmerena na porodicu je samo trenutna moda.
Istina je …
Ideje koje čine usluge usmerene na porodicu postoje jako dugo. Karl Rodžers, psiholog, jedan je od prvih koji je izlagao ideje u vezi sa uslugama usmerenim na porodicu. Njegov pristup nazvan je ,,pristup usmeren na klijenta“. U okviru ovog pristupa klijent nije pasivan već aktivan učesnik, uključen u rešavanje problema.
Ovakav pristup primenjuje se i u okviru porodično orjentisane rane intervencije. Tako možemo reći da je u okviru ranih intervecija ovo noviji način pružanja usluga ali da se kao takav primenjivao u okviru drugih modaliteta.
Stručnjak pristaje na prioritete porodice i ako oni nisu bitni po mišljenju stručnjaka
Istina je….
Stručnjak zapravo poštuje trenutne potrebe porodice. On koristi svoje znanje i veštine da podrži roditelje u samostalnom donošenju odluka za njihovo dete.
Ukoliko proceni da su zahtevi potencijalno opasni ili neetički, stručnjak takve zahteve može da odbije.
Programi i usluge su već usmereni na porodicu.
Istina je …
Da bi usluge usmerene na porodicu bile efikasne treba ih stalno pratiti, menjati i usavršavati uz sve povratne informacije koje se dobijaju od porodice koja koristi ove usluge.
Usluga nije usmerena na porodicu ukoliko je ne pratimo i ne prilagođavamo potrebama porodice.
Izvor:
CanChild Centre for Childhood Disability Research, McMaster University